Našao sam psa na ulici – šta sad?

Broj napuštenih životinja u Srbiji je iz godine u godinu sve veći. Neki od pasa sa ulice su tu jer su se izgubili, a neki su namerno ostavljeni od strane neodgovornih vlasnika. Evo nekoliko saveta kako možete proveriti da li pas kojeg ste pronašli na ulici ima vlasnika. Učinite dobro delo! Pročitajte ovaj blog i naučite kako i Vi možete pomoći uz samo malo dobre volje!
Nasli ste psa

Svakodnevno primamo veliki broj prijava o tome kako psi lutaju ili ih je neko pronašao i pita šta da radi sa njima. Ako ste pronašli psa koji luta ulicom, izgleda preplašeno i izgubljeno, ali ujedno i negovano – proverite da li nosi oznaku sa detaljima vlasnika. Ako ima, pravi ste srećnik, jer u tom slučaju možete da pozovete vlasnika i da mu vratite psa. Ukoliko pas nema ogrlicu ili privezak sa brojem telefona vlasnika, to ne znači da treba da ga ostavite tu gde ste ga našli – već samo da pronalaženje vlasnika ili zbrinjavanje psa može da bude malo komplikovanije.
Pas koji je sam na ulici, vlasnički ili napušten, nije se tu našao svojim izborom, stoga je i pomoć svih jako važna jer samo tako možemo sa prometnih ulica skloniti stvarno veliki broj životinja. Evo nekoliko važnih koraka koje možete preduzeti kada nađete životinju bez vlasnika na ulici:
1. Hrana i voda
Životinji najpre trebate dati vode i hrane. Ako nemate pseću ili mačju hrane kod sebe, možete dati bilo šta jestivo – komad peciva, malo salame, sira… Neretko psi koji su duže vreme na ulici ne jedu, odnosno nisu navikli na granule – to ne treba da vas zbuni.
2. Odlazak kod veterinara
Psa je neophodno odvesti do prvog veterinara da mu očita čip. Svaki, pa i vaš, do juče prijateljski nastrojeni pas kada se izgubi, može početi da se sakriva od ljudi i da beži ako vidi neku osobu da mu prilazi. Ne jurite za njim, jer psi su mnogo brži nego što su ljudi, a na taj način možete još više da ga uplašite. Umesto toga, sedite na zemlju, razgovarajte sa njim normalnim tonom, ponavljajte poznate fraze tipa „dođi“, „stani“ ako treba i bezbroj puta. Uplašena životinja tada obično stane, a posle nekoliko minuta će vam polako i prići.
3. Kod veterinara
Veterinari očitavanje čipa rade besplatno. Ako je pas mikročipovan, veterinar nije dužan da vam da podatke o vlasniku psa, ali je dužan da ga pozove i zatraži od vlasnika da dođe po psa. Čip je vrlo često mač sa dve oštrice – iako nekad dovede do pronalaska vlasnika i srećnog povratka izgubljenog psa kući, često je i linija odbrane loših vlasnika. To su vlasnici koji ne žele da nekom drugom udome životinju, niti da je uz finansijsku nadoknadu ostave u prihvatilištu za pse, iako se očigledno ne žele brinuti o njoj.
Mi smo imali slučaj gde je vlasnik svog psa čak pet puta izbacivao na ulicu, a on mu se uporno vraćao kući – bilo uz angažovanje drugih ljudi koji su psa vodili kod veterinara na očitavanje čipa, bilo što bi se sam vratio. Sve to bi se nastavilo do unedogled da psa nije udario automobil, a mi smo ga sa teškim povredama našli i zbrinuli. Ako ste pronašli životinju kojoj ne možete naći vlasnika jer nema čip (iako je to zakonska obaveza), a nemate obaveštenja o nestanku u vidu oglasa ili objava na društvenim mrežama, na raspolaganju vam je nekoliko opcija:
prva – da psa vratite na ulicu i ovo je scenario u kojem niste pomogli psu,
druga – da pokušate da privremeno zbrinete psa kod sebe, u dvorištu, stanu ili kući, i
treća – da psa smestite u prihvatilište ili azil za pse ili kod volontera nekog od udruženja. Izuzetno je važno da veterinar dobro pregleda psa i poskida mu što pre krpelje ako ih ima.
4. Objava o nađenom psu
U ovom trenutku još ne tražite udomitelja, već prvo tražite vlasnika psa, i to najmanje 15 dana od trenutka kada ste ga oglasili. Objava treba da sadrži što više informacija – gde je životinja nađena, kada je nađena, kakvo joj je opšte stanje, kako se ponaša i slično. Obavezno stavite sliku psa i napišite kratko i jasno šta tražite – smeštaj, prevoz do veterinara, pomoć u oglašavanju itd. Osim prijateljima i poznanicima, životinju možete besplatno oglasiti i u internet i štampanim oglasnicima, kao i na društvenim mrežama.
5. Od pronalaska do udomljenja
Da bismo svi zajedno uspeli nešto da preduzmemo i konkretno uradimo u lancu od nalazača preko veterinara, udruuženja za zaštitu životinja do udomitelja ili prvobitnog vlasnika, neophodan je trud, razumevanje i saradnja. Kao što smo već pomenuli, udruženja za dobrobit životinja su često pretrpana sa napuštenim životinjama, i nemojte se razočarati ako ne mogu preuzeti brigu o životinji koju ste pronašli, ako ne mogu da dođu da je odvedu iz vašeg dvorišta ili da je uzmu od vas na mestu na kojem ste je pronašli.
Kad dovedete pronađenu životinju u veterinarsku ambulantu, pozovete neko udruženje poput udruženja Pet Mondo ili je oglasite na društvenim mrežama – to ne znači da je proces završen. Nema automatizma za zbrinjavanje. To je proces koji na svim nivoima u najvećem delu zavisi od sreće i dobre volje. I strpljenja svih učesnika.

NAPOMENA: Svi saveti i informacije posetiocima sajta www.petmondo.rs isključivo služe u edukativne svrhe. Sadržaj predstavljen na ovom web sajtu nije zamena za veterinarske dijagnoze i preglede.

Povezani tekstovi