Često postavljena pitanja

U slučaju povređene životinje na javnoj površini, nadležna je komunalna služba grada (zoohigijena / komunalna milicija / gradska služba za napuštene životinje). Oni imaju obavezu da izađu na teren, zbrinu životinju i pruže joj veterinarsku negu u skladu sa zakonom.
Ako je životinja u hitnom stanju, možete se obratiti i najbližoj veterinarskoj ambulanti i pokušati da im na taj način i sami pomognete.

Pet Mondo nema hitnu službu, vozila, opremu niti ovlašćenje za izlazak na teren. Mi smo volonterska organizacija i ne možemo fizički intervenisati u urgentnim situacijama. Ako je životinji potrebna pomoć, potrebno je kontaktirati nadležne gradske službe.

• Povređena životinja (krvari, udario je auto)

• Pozovite gradsku službu za napuštene životinje / zoohigijenu.
• Ako je stanje ozbiljno i možete bezbedno da priđete, odvedite je do najbliže veterinarske ambulante – to joj najbrže spašava život.
• Životinja istrčava na ulicu i u opasnosti je

• Pozovite komunalnu miliciju ili zoohigijenu.
• Ako je bezbedno, sklonite je sa puta dok pomoć ne stigne.
• Životinja drhti, deluje bolesno ili odbija hranu

To može biti znak bolesti, trovanja ili povrede. Najbolje je odvesti je veterinaru na pregled.

Proverite da li je majka u blizini

• Majke se često vraćaju nakon kraćeg odsustva. Posmatrajte leglo 1–2 sata sa distance. Ako se vrati – ne dirajte bebe.

Ako se majka ne vraća ili su u opasnosti

• Ako su mokri, hladni, bolesni, povređeni ili na opasnom mestu, možete ih privremeno skloniti na sigurno i odneti veterinaru na pregled.

Ako ste našli celo leglo

• Obezbedite toplo i mirno mesto. Ne dajte kravlje mleko – može im naškoditi. Veterinar će proceniti čime i kako da se hrane.

Ako ne možete da ih zadržite

• Pokušajte da pronađete privremeni smeštaj u komšiluku, kod prijatelja ili preko lokalnih grupa. I nekoliko dana pomoći može spasiti život.

Ako su bebe bolesne ili povređene

• To je hitna situacija – najbolje je odmah otići do veterinarske ambulante.

Ispred udruženja Pet Mondo možemo dati savet, podeliti objavu i pomoći u traženju privremenog smeštaja ili udomitelja. Ne možemo preuzeti svako leglo, obezbediti smeštaj na licu mesta, zameniti gradske službe, niti izlaziti na teren. Pet Mondo godišnje zbrinjava između 10 i 20 napuštenih legala. Nemamo prihvatilište, ni stalne kapacitete – zato je privremena pomoć građana ključna.

Za sve divlje životinje u gradu – ptice, ježeve, veverice, labudove, lisice, srne i druge vrste – nadležni su specijalizovani centri za zbrinjavanje divljih životinja, zoološki vrtovi ili inspekcija zaštite životne sredine, u zavisnosti od grada. Ove službe imaju dozvole, opremu i stručnjake za rad sa divljim vrstama. Udruženje Pet Mondo ne sme da preuzima divlje životinje.
Kada treba da zovete nadležne službe:

• Ptice (udarile u prozor, slomljeno krilo, mlada ptica na zemlji)
• Ježevi (po danu, povređeni, promrzli, napadnuti od pasa)
• Labudovi i vodene ptice (povređeni, zapetljani u najlon, promrzli, ne mogu da polete)
• Veverice, lisice, srne i druge vrste koje deluju povređeno, dezorijentisano ili napušteno

Ako je životinja u opasnosti ili povređena, ne pokušavajte sami da je hvatate – divlje vrste mogu biti u stresu i povrediti sebe ili vas.

Šta možete da uradite dok čekate stručnu pomoć:

• Ne pokušavajte da je lečite sami.
• Držite se na bezbednoj udaljenosti.
• Ako je moguće, sprečite da životinja završi na ulici ili u vodi (kod ptica i labudova).
• Ne hranite je i ne dajte vodu – pogrešna hrana može da naškodi.
• Ne pokušavajte da je lečite sami.

Ako je životinji potrebna hitna pomoć van radnog vremena, obratite se službama koje imaju dežurstva:

• Dežurna veterinarska ambulanta – za povrede, bolesti, trovanja.
• Gradska služba za napuštene životinje / zoohigijena – ako imaju 24h dežurstvo.
• Komunalna milicija – može proslediti poziv nadležnima i reagovati u hitnim situacijama.

Udruženje Pet Mondo nema 24h tim i ne možemo izlaziti na teren noću ili vikendom.

Pet Mondo nema zvaničnu službu za izlazak na teren, vozila i opremu, ni ovlašćenja kao gradske službe. Ne možemo da reagujemo na poziv kao hitna pomoć. Ali – kada naiđemo na životinju u nevolji, mi joj pomažemo. Zbrinemo je kod veterinara ili kod nas, pružimo negu i aktivno joj tražimo dom. To radimo volonterski, u skladu sa našim mogućnostima imajući u vidu da sa državna prihvatilišta popunjena. Za hitne intervencije, hvatanje i transport životinja i dalje su nadležne gradske službe i veterinarske ambulante.

Pet Mondo nema ovlašćenje da uklanja pse sa ulica niti službu koja izlazi na teren. Mi smo volontersko udruženje i ne možemo preuzeti psa na poziv. Za pse koji predstavljaju opasnost po ljude, saobraćaj ili druge životinje, nadležni su:

• Komunalna milicija
• Gradska služba za napuštene životinje / zoohigijena

Oni imaju zakonska ovlašćenja da procene situaciju, reaguju i po potrebi sklone psa. Ako je bezbedno, možete psa zadržati na distanci dok služba ne stigne, ali ne pokušavajte sami da ga hvatate.

Pet Mondo nema prihvatilište i ne može da preuzme svakog psa za kojeg zovete, ali je važno znati da je zakonom zabranjeno uspavati zdravu životinju. To nije dozvoljeno ni etički, ni pravno. Mi uvek tražimo humano i trajno rešenje. Možemo da podelimo objavu i aktivno tražimo novi dom ili privremeni smeštaj, ali ne možemo da preuzmemo psa na Vaš poziv, pružimo smeštaj i zamenimo gradske službe ili prihvatilišta. Najbolje je da se za psa obezbedi privremeni smeštaj (kod rodbine, komšija, prijatelja) dok zajedno ne pronađemo novi dom. U velikom broju slučajeva, uz malo vremena i podrške zajednice, pas/mačka dobije novu porodicu.

Pet Mondo nema službu za izlazak na teren i ne može da preuzme psa na poziv. Mi smo volontersko udruženje bez vozila, opreme i ovlašćenja za hvatanje ili transport životinja. Za pse koji se pojave na javnoj površini nadležne su gradska služba za napuštene životinje / zoohigijena, odnosno komunalna milicija (ako je pas u opasnosti ili predstavlja rizik). Oni imaju zakonsku obavezu i mogućnost da reaguju. Ako želite da pomognete, psa možete preuzeti i vi. Možete ga privremeno skloniti na sigurno, odvesti veterinaru na pregled i dati mu šansu dok se ne pronađe vlasnik, privremeni smeštaj ili dom.

Mačke često biraju mirna dvorišta kao privremeno sklonište za svoje bebe. Najvažnije je proceniti da li su bezbedne i da li je majka prisutna i brine o njima.

• Ako je majka tu i mačići su zdravi

Najbolje je ne dirati ih. Majka im pruža najveće šanse za preživljavanje. Obezbedite im mir i, ako želite, malo hrane i vode za mamu.

• Ako su mačići u opasnosti (psi, saobraćaj, gradilište)

Možete ih privremeno skloniti na sigurnije mesto u dvorištu, zajedno sa majkom ako je moguće. Ne odvajajte ih.

• Ako majka ne dolazi duže vreme

Ako su mačići mokri, hladni, promrzli ili glasno mjauču, možda su napušteni. Tada ih možete privremeno zbrinuti i odneti veterinaru na pregled.

Pet Mondo može dati savet kako da postupite, podeliti objavu i pomoći u traženju privremenog smeštaja ili doma ili vas uputiti na lokalne opcije za sterilizaciju mame kada mačići porastu.

Ne možemo preuzeti svako leglo, obezbediti smeštaj na licu mesta, zameniti gradske službe, niti izlaziti na teren. Pet Mondo godišnje zbrinjava između 10 i 20 napuštenih legala. Nemamo prihvatilište, ni stalne kapacitete – zato je privremena pomoć građana ključna.

Da – svaka opština ima svoju nadležnu službu (zoohigijenu ili komunalnu miliciju) koja postupa u slučajevima pasa lutalica. Broj nije jedinstven za celu državu – zavisi od grada ili opštine u kojoj se nalazite. Najbolje je da potražite broj komunalne milicije ili zoohigijene za vaš grad ili pozovete opštinski info‑centar, koji će vas uputiti na nadležnu službu. Pet Mondo nemaju ovlašćenja da izlaze na teren, ali možemo dati savet i pomoći objavom.

Pet Mondo ne obavlja sterilizacije i nema svoju ambulantu. Mi smo volontersko udruženje i ne pružamo veterinarske usluge, pa ni besplatne sterilizacije.
Šta možemo da uradimo:

• uputiti vas na programe besplatne ili subvencionisane sterilizacije u vašoj opštini (ako postoje),
• dati savet kako da pripremite životinju za zahvat,
• podeliti objavu ako tražite pomoć oko troškova kroz zajednicu.

Sterilizaciju uvek obavlja veterinarska ambulanta, a dostupnost besplatnih programa zavisi od grada i lokalnih odluka.

Sterilizaciju uvek obavlja veterinarska ambulanta.
Ako želite da pomognete životinji sa ulice, možete je odvesti na zahvat u bilo koju vet ambulantu koja radi sterilizacije. Moguće opcije:

• Veterinarske ambulante u vašem gradu (privatne ili državne)
• Opštinski programi besplatne ili subvencionisane sterilizacije – ako postoje u vašoj opštini
• Akcije sterilizacije koje povremeno organizuju udruženja ili lokalne zajednice.

Pet Mondo ne obavlja sterilizacije, ali možemo:

• uputiti vas na ambulante koje to rade,
• informisati vas o lokalnim programima,
• podeliti objavu ako tražite pomoć oko troškova.

Sterilizacija je najbolji način da se spreči patnja i rađanje novih napuštenih životinja – hvala vam što pomažete.

Sterilizacija je jedan od najvažnijih načina da se smanji broj napuštenih životinja i spreči njihova patnja. Važna je jer:

• Sprečava rađanje novih napuštenih životinja – jedna nesterilisana mačka može dovesti do desetina potomaka godišnje.
• Smanjuje rizik od bolesti (tumori, infekcije, piometra).
• Smanjuje agresiju, lutanje i sukobe kod mužjaka.
• Sprečava neželjena legla koja često završe na ulici ili u prihvatilištima.
• Poboljšava kvalitet života i produžava životni vek.

Sterilizacija je human, bezbedan i dugoročno najefikasniji način da se pomogne i pojedinačnoj životinji i celoj zajednici.

Sterilizacija je rutinska i bezbedna veterinarska procedura koju svakodnevno rade veterinari. Rizici postoje kao i kod svake operacije, ali su minimalni kada se zahvat radi u ambulanti i životinja je zdrava. Smatra se bezbednom jer se radi u kontrolisanim uslovima, životinja je pod nadzorom stručnjaka, komplikacije su retke i oporavak je brz (obično nekoliko dana). Sterilizacija donosi mnogo više koristi nego rizika – smanjuje bolesti, sprečava neželjena legla i poboljšava kvalitet života.

Trošak sterilizacije ne snosi automatski nijedno udruženje. Postoji nekoliko mogućih izvora finansiranja, u zavisnosti od grada i situacije:

• Građani koji žele da pomognu

Najčešće sterilizaciju plati osoba koja je životinju pronašla i želi da joj pomogne.

• Opštinski programi

Neke opštine imaju besplatne ili subvencionisane sterilizacije za napuštene životinje. To zavisi od lokalnih odluka i budžeta.

• Udruženja i donacije

Udruženja poput Pet Monda nemaju stalna sredstva, ali ponekad mogu pomoći objavom, prikupljanjem donacija ili povezivanjem sa ljudima koji žele da pomognu.

• Privremeni staratelji

Ako neko preuzme životinju na čuvanje, često se uključi u troškove sterilizacije. Sterilizacija je zajednička odgovornost zajednice — kada se više ljudi uključi, lakše se pronađe rešenje i spreči rađanje novih napuštenih životinja.

Psi se nakon sterilizacije vraćaju na istu lokaciju zato što je to njihova teritorija. To je standardna praksa u programima „uhvati–steriliši–vrati“ (Catch – Neuter – Return) jer tu imaju izvor hrane (ljudi koji ih hrane, kontejnere, poznato okruženje), tu su navikli da žive i osećaju se bezbedno. Psi su teritorijalne životinje – povratak na poznatu lokaciju smanjuje stres i rizik od sukoba sa drugim psima. Sterilizacija smanjuje agresiju i lutanje, pa se psi obično mirnije ponašaju nakon povratka. Vraćanje na lokaciju je zakonski i stručni standard u većini gradova, jer omogućava da se populacija pasa humanije i efikasnije kontroliše.

Možete nam se javiti porukom ili nas pozvati i navesti kakvu životinju tražite – veličinu, starost, temperament, da li imate decu ili druge ljubimce. Na našem sajtu se nalazi i upitnik koji potencijalni udomitelji popunjavaju. Na osnovu informacija koje dobijemo od vas, povezaćemo vas povezati sa životinjama koje trenutno traže dom, a deo su Pet Mondo porodice.
Proces izgleda ovako:

• razgovaramo da vidimo koja životinja odgovara vašem načinu života,
• upoznajete psa ili mačku,
• ako se uklopite, potpisuje se jednostavan ugovor o udomljavanju,
• životinja odlazi u svoj novi dom.

Naš cilj je da pronađemo pravi dom za pravu životinju, kako bi udomljavanje bilo trajno i uspešno.

To zavisi od trenutne situacije na terenu. Ponekad imamo štence ili mačiće koji traže dom, a ponekad su to odrasle životinje. Najbolje je da pogledate naš sajt i da nam se javite porukom – rado ćemo vas uputiti na životinje koje su trenutno dostupne i pomoći da pronađete onu koja vam najviše odgovara.

Da. Važno je da izaberete životinju koja odgovara vašem načinu života, iskustvu i očekivanjima. Mi ćemo vam pomoći savetom o karakteru, navikama i potrebama svake životinje i pomoći vam da donesete najbolju odluku. Cilj je da pronađemo pravi dom za svaku životinju koju smo spasili, tako da udomljavanje bude trajno i uspešno.

Uslovi su navedeni na našem sajtu u sekciji Naši ljubimci. Jednostavni su i usmereni na to da životinja dobije bezbedan, stabilan i odgovoran dom.

1. Bezbedan prostor za život

Životinja mora imati siguran smeštaj – stan ili dvorište koje je ograđeno i iz kog ne može da pobegne.

2. Odgovorno vlasništvo

Očekuje se da obezbedite:

• kvalitetnu ishranu,

• redovne vakcine i antiparazitne tretmane,

• veterinarsku negu kada je potrebna,

• sterilizaciju u dogledno vreme (ako već nije urađena).

3. Razumevanje da je udomljavanje dugoročna obaveza

Pas ili mačka nisu privremeni projekat – oni su član porodice. Važno je da ste spremni na brigu tokom celog njihovog života.

4. Upoznavanje sa životinjom pre udomljavanja

Pre udomljavanja organizujemo upoznavanje kako bismo bili sigurni da se vi i životinja uklapate. Takođe, dajemo Vam zdravstveni karton i preporuke za vašeg novog člana porodice.

5. Potpisivanje ugovora o udomljavanju

Ugovor je jednostavan i služi da zaštiti životinju i jasno definiše obaveze vlasnika.

6. Obaveza da se javite udruženju ako dođe do problema

Ako se ne snađete, važno je da nam se javite – životinja se nikada ne vraća na ulicu. Zajedno tražimo rešenje.

Da. Sa udomiteljem potpisujemo Ugovor o odgovornom vlasništvu. Ugovor postoji da bi zaštitio životinju i jasno definisao obaveze budućeg vlasnika, kao i obaveze udruženja Pet Mondo.
U njemu se obično navodi:

• da ćete životinji obezbediti bezbedan i stabilan dom,
• da ćete je redovno hraniti i negovati,
• da ćete obezbediti dalju veterinarsku brigu,
• da se životinja nikada ne vraća na ulicu, već se u slučaju problema javite udruženju.

Ugovor je kratak, razumljiv i ne sadrži ništa komplikovano – cilj je samo dobrobit životinje i uspešno udomljavanje.

Za sve naše životinje obezbeđujemo probni period za udomljavanje u trajanju od 14 dana, bez obaveze potpisivanja ugovora o udomljavanju. To je period upoznavanja i adaptacije životinje na novo okruženje, koji i Vama daje šansu da proverite svoju odluku o udomljenju.

Ukoliko su obe strane zadovoljne, nakon isteka probnog perioda potpisujemo sa Vama ugovor o udomljavanju i odgovornom vlasništvu. Takođe, u dogovoru sa Vama, a na osnovu potpisanog ugovora o udomljavanju, organizujemo promenu podataka o vlasniku u Centralnoj veterinarskog bazi podataka, kao i u pasošu životinje.

Ovo je uobičajeno ponašanje kod pasa koji su u novom okruženju, pod stresom ili imaju loša prethodna iskustva. Strah se najčešće ispoljava kroz lajanje, povlačenje ili pokušaje bekstva, a psu je potrebno vreme da shvati da je bezbedan. Najvažnije je da mu obezbedite miran prostor, izbegavate kažnjavanje i ne prisiljavate ga na kontakt. Krećite se polako, govorite tiho i nudite poslastice kako bi vas povezao sa nečim pozitivnim. Šetnje treba da budu kratke i mirne, uz dobro obezbeđen povodac i am, jer uplašeni psi lako panično beže. Kod kuće je korisno uvesti rutinu hranjenja, odmora i šetnji, jer predvidljivost smanjuje stres. Ako pas ima svoj kutak gde može da se povuče, brže će se opustiti. Većina pasa se smiri u roku od nekoliko nedelja, ali ako se strah pojačava ili traje dugo, preporučljivo je konsultovati veterinara ili trenera koji radi sa plašljivim psima

Da. Ovo je vrlo uobičajeno ponašanje, posebno kod mačaka koje su nove u prostoru, uplašene, bolne ili pod stresom. Mačka se skriva jer se prilagođava novom prostoru, oseća se nesigurno ili preplavljeno, ima loša prethodna iskustva ili jednostavno želi mir i vreme da se opusti. Skrivanje je normalan mehanizam samoodbrane i obično prođe kada se mačka oseti bezbedno. Mačka može da bude agresivna usled straha (to je ujedno i najčešći razlog), bola ili nelagodnost, previše stimulacije, nagle promene u okruženju ili ukoliko želi da zaštiti teritoriju. Agresija je često odbrambena reakcija, a ne „loš karakter“. Maci možete pomoći tako što ćete obezbediti miran kutak gde se može sakriti. Ne dirajte je na silu, pustite da sama priđe. Govorite tiho i krećite se sporo. Ponudite joj hranu ili joj ostavite poslastice u blizini. Važno je da mački obezbedite rutinu (hranjenje, igra i WC na istom mestu). Ako se ponašanje ne smiri nakon nekoliko nedelja ili se pogoršava, preporučljivo je konsultovati veterinara da se isključi bol ili zdravstveni problem.

Udomljavanje novog ljubimca počinje pripremom doma kako bi se pas ili mačka osećali bezbedno i opušteno od prvog dana. Preporučuje se da obezbedite miran kutak, osnovnu opremu, rutinu hranjenja i dovoljno vremena za postepeno upoznavanje sa prostorom. Važno je ukloniti potencijalno opasne predmete, obezbediti mreže na prozorima za mačke i pripremiti sve što je potrebno za prve dane prilagođavanja. Pet Mondo za svakog ljubimca kojeg udomljava šalje detaljne preporuke u kojima su opisane njegove navike, potrebe, temperament, kao i zdravstveni karton i sve ostale važne informacije koje pomažu da prelazak u novi dom bude što lakši. Prvih dana treba obezbediti mir, izbegavati gužvu i pustiti ljubimca da istražuje svojim tempom. Rutina, nežan pristup i strpljenje pomažu da se ljubimac brže opusti i stekne poverenje. Udomljavanje je proces koji zahteva malo pripreme, ali donosi mnogo radosti i stvara temelje za dug, stabilan i lep zajednički život.

I mačići i štenci imaju osetljiv stomak i brzo rastu, pa im treba specijalna hrana za bebe, nikako hrana za odrasle životinje. Sveža voda uvek mora biti dostupna. Mače starosti do godinu dana je najbolje hraniti kvalitetnom suvom ili mokrom mačijom hranom za mačiće (kitten). Mlečna formula za mačiće se daje ukoliko je mače vrlo malo i još ne jede samostalno. Potrebno je izbegavati kravlje mleko (izaziva proliv), ljudsku hranu i ostatke hrane. Štence je preporučljivo hraniti hranom za štence (puppy), koja je prilagođena rastu i razvoju šteneta. Neophodno je izbegavati: kosti, začinjenu hranu i ostatke sa stola. Bebe starosti do 2 meseca trebaju da imaju više manjih obroka dnevno, dok stariji sa 3–4 obroka, postepeno trebaju da pređu na dva obroka.

Učestalost zavisi od starosti životinje, ali postoji nekoliko opštih pravila. Mačići i štenci trebaju da imaju prve preglede i vakcine u uzrastu od 6 do 8 nedelja. Stoga je neophodno tokom prvih meseci nekoliko puta posetiti veterinara radi vakcinacije i imunizacije i čišćenja od parazita. Potom je potrebno ljubimca voditi na kontrolu na svaka 3-4 meseca. Za odrasle životinje neophodno je jednom godišnje obaviti redovan pregled, vakcinu i antiparazitni tretman. Naravno, poseta veterinaru je potrebna i ranije ukoliko primetite promene u ponašanju, apetitu, stolici, koži ili hodu. Za starije životinje, starije od 7 godina neophodni su češće kontrole kod veterinara i to dva puta godišnje zbog preventivnih analiza i ranog otkrivanja bolesti. Redovni pregledi pomažu da se problemi otkriju na vreme i da životinja ostane zdrava i aktivna.

Bezbednost dece nam je uvek prioritet. Svaki pas je individua, pa se procena ne zasniva samo na rasi ili izgledu, već na ponašanju, temperamentu i iskustvu konkretnog psa. Pre nego što preporučimo psa za porodicu sa decom, posmatramo kako reaguje na dodir, buku, nagle pokrete i nove ljude. Ako je pas nežan, stabilan, strpljiv i naviknut na kontakt, jasno ćemo vam reći da je pogodan za porodicu sa decom. Ako procenimo da mu treba mirnije okruženje, bićemo potpuno iskreni i predložiti drugog psa koji bolje odgovara vašoj porodici. Naš cilj je uvek sigurna i uspešna kombinacija – i za dete i za psa.

Najbolji način da dete nauči pravilno ponašanje prema životinjama jeste kroz primer, strpljenje i jednostavna pravila. Objasnite mu da su životinje živa bića koja osećaju strah, bol i radost, baš kao i mi. Učite ga da im prilazi polako, da ih ne vuče, ne gura i ne uznemirava dok jedu ili spavaju. Pokažite detetu kako da nežno pomazi psa ili mačku, kako da prepozna kada je životinji neprijatno i zašto je važno da poštuje njihov prostor. Kroz pozitivna iskustva i vaše vođstvo, dete razvija empatiju, sigurnost i zdrav odnos prema životinjama – što je važno i za njega i za njih.

Strah dece od pasa je čest i potpuno razumljiv. Najvažnije je da dete oseti sigurnost i da situaciju smireno vodite vi. Ako naiđete na psa na ulici, stanite sa strane, uzmite dete za ruku i objasnite mu da je dovoljno da mirno prođe, bez trčanja i vikanja. Većina pasa na ulici je navikla na ljude i neće prići ako ne osete uzbuđenje ili strah. Možete detetu pokazati kako da stoji mirno, kako da izbegne direktan kontakt i kako da prepozna da li je pas opušten. Vremenom, uz vaše vođstvo i pozitivna iskustva, strah se obično smanjuje i dete uči da se bezbedno ponaša u blizini pasa.

Za pse koji se nalaze na ulici odgovorna je lokalna samouprava – opština ili grad. Oni su dužni da obezbede:

• humano i organizovano hvatanje pasa
• prihvatilište ili ugovor sa ovlašćenim azilom
• veterinarsku negu, vakcinaciju, sterilizaciju i obeležavanje
• programe kontrole populacije i edukacije građana

Važno je naglasiti da kategorija „pas lutalica“ zapravo ne postoji. Psi ne žive na ulici svojim izborom – oni tamo završavaju isključivo zbog neodgovornog vlasništva, napuštanja, nekontrolisanog razmnožavanja i nedostatka sistemske brige. Zato je primarna odgovornost uvek na opštini, ali i na vlasnicima, koji moraju da poštuju zakon, sterilišu svoje ljubimce i spreče njihovo napuštanje. Udruženja i građani mogu pomoći, ali ne mogu zameniti obaveze institucija.

Da. Napuštanje životinje je zakonom kažnjivo i smatra se oblikom zlostavljanja. Vlasnik koji ostavi psa, mačku ili bilo koju drugu životinju može snositi prekršajnu ili krivičnu odgovornost, u zavisnosti od težine slučaja. Napuštanje direktno ugrožava životinju i predstavlja ozbiljno kršenje Zakona o dobrobiti životinja. Svaki slučaj možete prijaviti veterinarskoj inspekciji ili policiji.

Zlostavljanje, ubistvo ili trovanje životinja predstavlja krivično delo i mora se odmah prijaviti nadležnim organima. Možete prijaviti:

• Policiji – najbrži način reagovanja, posebno ako je zlostavljanje u toku.
• Veterinarskoj inspekciji – nadležna za povredu dobrobiti životinja.
• Komunalnoj inspekciji – ako se incident dešava na javnoj površini ili ugrožava zajednicu.

Važno je da građani sami prijave slučaj ako su svedoci. Udruženja ne mogu podnositi prijave umesto njih, jer samo svedok može dati tačne informacije i zvaničnu izjavu. Naše udruženje može pomoći savetom, pripremom teksta prijave i usmeravanjem, ali ne možemo prijaviti u ime građana. Prijavljivanje je ključni korak da se životinja zaštiti, a počinioci sankcionišu u skladu sa zakonom.

Da. Svaki građanin može i treba da prijavi komšiju ako sumnja na zanemarivanje životinje. Zanemarivanje je zakonom zabranjeno i smatra se oblikom zlostavljanja. Primeri zanemarivanja životinje su stalno držanje psa na lancu ili u boksu, nedostatak hrane, vode ili adekvatnog skloništa, zatim, vidljive, nelečene povrede, kao i izrazito loše zdravstveno ili higijensko stanje, te izlaganje životinje ekstremnim vremenskim uslovima i uskraćivanje osnovnih potreba (šetnja, veterinarska nega, higijena). Prijavu možete podneti veterinarskoj inspekciji, komunalnoj inspekciji ili policiji (posebno u hitnim slučajevima). Građani moraju sami da podnesu prijavu, jer samo svedok može dati tačne informacije i zvaničnu izjavu. Mi možemo pružiti pomoć, smernice i pripremu teksta prijave, ali ne možemo prijaviti u vaše ime.

Da – prijavu možete podneti anonimno. Policija, veterinarska i komunalna inspekcija primaju i postupaju po anonimnim prijavama, posebno kada je u pitanju zlostavljanje, zanemarivanje ili ubijanje životinja. Međutim, važno je znati sledeće:

• anonimna prijava može biti dovoljna da inspekcija izađe na teren
• ali u složenijim slučajevima, kada je potrebna zvanična izjava ili dodatne informacije, anonimnost može ograničiti postupanje
• ako ste svedok i spremni da date izjavu, prijava ima mnogo veću težinu i veće šanse da dovede do sankcija

Naše udruženje može vam pomoći savetom i pripremom teksta prijave, ali prijavu morate podneti lično, bilo anonimno ili sa svojim podacima.

Krivična prijava je jednostavan dokument u kojem građanin opisuje šta se dogodilo i zbog čega sumnja da je izvršeno krivično delo. Ne postoji poseban formular – prijava može biti napisana slobodnim stilom, važno je samo da sadrži osnovne informacije. Krivična prijava treba da sadrži:
Vaše ime i prezime (nije obavezno ako želite da ostanete anonimni), kontakt (opciono), opis događaja: šta se desilo, kada i gde, ko je učesnik (ako znate), opis životinje i njenog stanja, fotografije ili video (ako ih imate) i zašto smatrate da je reč o krivičnom delu.
Krivičnu prijavu možete podneti policiji – lično, telefonom ili u pisanoj formi, tužilaštvu – lično ili poštom. Takođe, ukoliko institucija to omogućava, prijavu možete podneti i elektronskim putem. Pet Mondo može da vam pomogne da sastavite tekst prijave, ali prijavu morate podneti lično, jer samo svedok može dati zvaničnu izjavu ako bude potrebna.

Ne. Ne možemo da podnesemo prijavu umesto vas. Prijavu mora podneti osoba koja je svedok događaja, jer samo ona može dati tačne informacije i, ako bude potrebno, zvaničnu izjavu nadležnim organima. Naše udruženje može da vam pomogne tako što ćemo: objasniti kome da prijavite, pomoći da napišete tekst prijave, dati smernice šta da navedete i uputiti vas na nadležne službe. Ali, prijavu uvek podnosite vi lično, bilo imenom ili anonimno. Ovo je jedini način da institucije mogu zvanično postupati i zaštititi životinju.

Postavljanje otrova na javnim ili privatnim površinama predstavlja krivično delo i ozbiljnu opasnost za životinje, decu i odrasle. Svaki slučaj mora se odmah prijaviti i to:

• Policiji – najbrži i najvažniji korak, posebno ako je otrov sveže postavljen ili postoji opasnost za ljude i životinje.
• Veterinarskoj inspekciji – nadležna za povredu dobrobiti životinja i postupanje u slučajevima trovanja.
• Komunalnoj inspekciji – ako je otrov postavljen na javnoj površini (park, ulica, dvorište zgrade).

U prijavi je važno da navedete tačnu lokaciju, opis šta ste videli (mamac, granule, sumnjiva supstanca), fotografije ili video (ako je bezbedno), kao i informacije da li su životinje ili ljudi već ugroženi. Građani moraju sami da podnesu prijavu, jer samo svedok može dati tačne informacije i zvaničnu izjavu. Naše udruženje može pomoći savetom i pripremom teksta prijave, ali ne možemo prijaviti u vaše ime.

Borbe životinja su krivično delo u Srbiji i svaka sumnja ili saznanje o njihovom organizovanju treba odmah da se prijavi nadležnim organima. Prijava može biti i anonimna.

1. Policiji – 192
   Policija je prva i najvažnija adresa za prijavu, posebno ako se borba odvija u tom trenutku ili postoji neposredna opasnost. Dužni su da izađu na teren i pokrenu postupak.
2. Veterinarskoj inspekciji
   Veterinarska inspekcija postupa u slučajevima zlostavljanja, nelegalnog držanja i organizovanja borbi životinja. Građani mogu prijaviti slučaj lokalnoj inspekciji ili Ministarstvu poljoprivrede.
3. Organizacijama za zaštitu životinja
   Udruženja mogu pomoći u dokumentovanju slučaja, savetovanju i prosleđivanju prijave institucijama. Iako nemaju ovlašćenja da sprovode istrage, često ubrzavaju reakciju nadležnih.

Krađa životinje u Srbiji se tretira kao krivično delo i prijavljuje se nadležnim organima na isti način kao i krađa bilo koje druge imovine.

1. Policiji – 192
   Prva i najvažnija adresa.
   Policija je dužna da primi prijavu, izađe na teren i pokrene postupak.
   Prijava može biti podneta telefonom, u najbližoj stanici ili putem pisane prijave.
2. Tužilaštvu
   Ako želiš da slučaj bude formalno procesuiran, možeš podneti i krivičnu prijavu osnovnom javnom tužilaštvu.
   Ovo nije obavezno, ali može ubrzati postupak.
3. Veterinarskoj inspekciji (ako postoji sumnja na zlostavljanje)
   U slučajevima kada krađa uključuje i zlostavljanje, nelegalno držanje ili prodaju životinje, obaveštava se i veterinarska inspekcija.
4. Organizacijama za zaštitu životinja
   Udruženja mogu pomoći u prikupljanju informacija, savetovanju i javnom širenju obaveštenja o nestanku, ali ne mogu voditi istragu.

Uslove u prihvatilištima za napuštene životinje kontrolišu državni organi, pre svega veterinarska inspekcija, koja je zadužena za nadzor nad poštovanjem Zakona o dobrobiti životinja. Ona proverava način držanja životinja, higijenu, ishranu, zdravstvenu zaštitu, evidencije i sve druge elemente koji utiču na dobrobit životinja. Inspekcija ima ovlašćenje da sprovodi i nenajavljene kontrole kada postoji sumnja na nepravilnosti.

Komunalna inspekcija i komunalna milicija uključuju se u slučajevima kada prihvatilište krši lokalne propise, na primer u vezi sa bukom, otpadom, javnom higijenom ili ugrožavanjem zajednice. Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Sektor veterinarske inspekcije, vrši sistemski nadzor, izdaje rešenja, nalaže mere i može zabraniti rad prihvatilišta ukoliko se utvrde ozbiljna kršenja propisa. Lokalna samouprava, kao finansijer većine prihvatilišta, takođe ima obavezu da prati njihov rad i reaguje na prijave građana.

Građani imaju važnu ulogu u nadzoru nad prihvatilištima. Prihvatilišta su javne službe finansirane iz budžeta, pa građani imaju pravo da ih obilaze, da se informišu o uslovima u kojima se životinje drže i da reaguju kada primete nepravilnosti. Svaka sumnja na zlostavljanje, loše uslove, neadekvatnu brigu ili nezakonite radnje treba da se prijavi veterinarskoj inspekciji, komunalnoj inspekciji ili lokalnoj samoupravi. Prijava može biti anonimna, a blagovremeno reagovanje građana često je presudno za zaštitu životinja.

Da – lov na divlje životinje je dozvoljen u Srbiji, ali samo pod strogo propisanim uslovima. Lov se može obavljati isključivo u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu, u tačno određenim lovnim sezonama, uz važeću lovnu kartu, dozvolu za lov i poštovanje pravila bezbednosti i dobrobiti životinja. Dozvoljen je lov samo onih vrsta koje su zakonom određene kao lovne, dok su zaštićene vrste strogo zabranjene za lov i njihovo ubijanje predstavlja prekršaj ili krivično delo.

Kao udruženje koje se bavi zaštitom životinja, Pet Mondo je protiv svakog oblika lova i ubijanja životinja. Smatramo da divlje vrste imaju pravo na život u svom prirodnom staništu i da se populacije mogu kontrolisati isključivo humanim, naučno zasnovanim i nenasilnim metodama. Naša misija je zaštita, edukacija i promovisanje saosećanja prema svim živim bićima.

Krivolov je ozbiljno kršenje zakona i ugrožava divlje životinje, ekosisteme i bezbednost ljudi. Ako posumnjate na krivolov, važno je da slučaj prijavite nadležnim službama koje imaju ovlašćenja da odmah reaguju. Možete prijaviti:

• Veterinarskoj inspekciji – nadležni su za dobrobit i zaštitu divljih životinja.
• Policiji – posebno ako je u toku aktivan krivolov, upotreba oružja ili ugrožavanje ljudi i životinja.
• Lovačkoj inspekciji / Upravi za šume i lovstvo – zaduženi su za kontrolu lovišta i postupanje u slučajevima nezakonitog lova.
• Komunalnoj inspekciji – ako je krivolov povezan sa ugrožavanjem javnog reda, mira ili bezbednosti.
• Ako je moguće i bezbedno, zabeležite lokaciju, vreme, opis događaja ili registarske tablice, ali nikada ne ulazite u sukob sa počiniocima. Cilj prijave je da se divlje životinje zaštite, a krivolov spreči i sankcioniše.

Jamarenje nije dozvoljeno u Srbiji. Ova praksa se smatra oblikom mučenja i zlostavljanja životinja, jer podrazumeva puštanje pasa u jazbine da isteraju lisice, jazavce ili druge divlje životinje, što dovodi do teških povreda i jednih i drugih. Prema zakonima o dobrobiti životinja i zaštiti divljih vrsta, jamarenje predstavlja zabranjenu radnju i može biti sankcionisano kao prekršaj ili krivično delo. Ako saznate za jamarenje, važno je prijaviti slučaj veterinarskoj inspekciji ili policiji, jer se radi o ozbiljnom kršenju zakona i ugrožavanju dobrobiti životinja.

Nezakonit ribolov (upotreba mreža, struja, eksploziva, lov van sezone, lov zaštićenih vrsta) predstavlja ozbiljno kršenje zakona i direktno ugrožava rečne ekosisteme. Važno je da se ovakvi slučajevi prijave nadležnim službama koje mogu odmah reagovati.

Možete prijaviti:

• Ribolovačkoj inspekciji / Upravi za šume i lovstvo — nadležni su za kontrolu ribolova i postupanje u slučajevima nezakonitog izlova.
• Policiji — posebno ako je u toku aktivan nezakonit ribolov, upotreba opasnih sredstava ili ugrožavanje ljudi i životinja.
• Veterinarskoj inspekciji — ako je reč o zaštićenim vrstama ili povređenim divljim životinjama.
• Komunalnoj inspekciji — u slučajevima kada je ugroženo javno dobro ili životna sredina.

Ako je bezbedno, možete zabeležiti lokaciju, vreme, opis događaja ili registarske tablice, ali nikada ne ulazite u sukob sa počiniocima. Cilj prijave je zaštita reka, riba i celog ekosistema.

U Srbiji nije dozvoljeno držanje divljih životinja u zatočeništvu bez posebnih dozvola. Divlje vrste su zakonom zaštićene i njihovo držanje, hvatanje, povređivanje ili trgovina predstavljaju prekršaj ili krivično delo, u zavisnosti od vrste i okolnosti. Dozvole za držanje mogu imati samo ovlašćeni centri, prihvatilišta, zoološki vrtovi, rehabilitacioni centri i stručne institucije koje ispunjavaju stroge uslove za smeštaj, negu i bezbednost životinja. Ako neko pronađe povređenu divlju životinju, ispravno je da je ne zadržava, već da kontaktira nadležnu službu — veterinarsku inspekciju, centar za zbrinjavanje divljih životinja ili lokalnu veterinarsku ambulantu koja sarađuje sa njima. Cilj zakona je da se divlje životinje štite i vraćaju u prirodu, a ne da žive u neadekvatnim uslovima kod privatnih lica.

Da – zoološki vrtovi smeju da drže divlje životinje, ali samo pod strogo propisanim uslovima. Zoološki vrtovi moraju imati posebne dozvole, adekvatne objekte, stručni kadar i uslove koji obezbeđuju dobrobit, bezbednost i pravilnu negu životinja. Zoološki vrtovi su zakonski regulisane ustanove i njihova uloga je da obezbede: odgovarajuće uslove za život divljih vrsta, veterinarsku brigu i kontrolu, edukaciju javnosti i učešće u programima očuvanja ugroženih vrsta. Privatnim licima držanje divljih životinja nije dozvoljeno, ali zoološki vrtovi, rehabilitacioni centri i ovlašćene institucije imaju pravo da ih drže jer ispunjavaju zakonske i stručne standarde.

Ako primetite da se životinje u zoološkom vrtu drže u lošim uslovima, možete to prijaviti nadležnim institucijama koje imaju ovlašćenja da izvrše kontrolu i preduzmu mere. Možete se obratiti:

• Veterinarskoj inspekciji — oni su primarno nadležni za dobrobit životinja i kontrolu uslova u kojima se drže.
• Ministarstvu poljoprivrede (Uprava za veterinu) — posebno ako je reč o ozbiljnim ili ponovljenim nepravilnostima.
• Komunalnoj inspekciji — u slučajevima kada su uslovi nehigijenski ili ugrožavaju javno zdravlje.
• Policiji — ako postoji sumnja na zlostavljanje, zanemarivanje ili kršenje zakona o zaštiti životinja.

Pre prijave, korisno je zabeležiti fotografije, video snimke ili opis situacije, ali samo ako je to bezbedno i dozvoljeno. Cilj prijave je da se obezbedi da životinje žive u uslovima koji poštuju njihove potrebe i zakonske standarde.

Pet Mondo ne preuzima divlje životinje, ali možemo da vas uputimo šta da uradite. Ako je jež povređen, dezorijentisan, krvari ili je napadnut od strane drugih životinja, potrebno je da kontaktirate centar za zbrinjavanje divljih životinja, veterinarsku inspekciju ili najbližu veterinarsku ambulantu koja sarađuje sa službama za divlje vrste. Do dolaska stručne pomoći, ježa možete pažljivo staviti u kutiju sa mekanom podlogom, držati ga na mirnom i toplom mestu i ne davati mu hranu ili vodu ako je teško povređen. Stručne službe su jedine koje imaju dozvole i uslove da pruže adekvatnu negu divljim životinjama.

Ako naiđete na ptića na zemlji, najpre proverite da li je pernat ili goluždrav. Goluždravi ptići ne mogu da prežive van gnezda i potrebno ih je vratiti u gnezdo ako ga vidite u blizini. Roditelji će ga prihvatiti – miris čoveka im ne smeta. Ako je ptić već pernat i skače po zemlji, velika je verovatnoća da je reč o mladuncu koji uči da leti. Takvi ptići nisu napušteni – roditelji su u blizini i hrane ga. U tom slučaju ga ne treba uzimati, već ga samo skloniti na najbližu sigurnu površinu (grm, nižu granu, travu dalje od puta). Ako je ptica povređena, ne može da stoji, krvari ili je u opasnosti, potrebno je da je pažljivo pokupite u kutiju i kontaktirate najbliži centar za zbrinjavanje divljih životinja ili veterinarsku službu. U većini slučajeva, najbolja pomoć je – ne dirati, osim ako je životinja povređena ili u neposrednoj opasnosti.

Ne, Pet Mondo ne preuzima divlje životinje. Naše udruženje brine isključivo o napuštenim psima i mačkama. Za divlje životinje nadležni su centri za zbrinjavanje divljih životinja, veterinarske inspekcije i ovlašćene organizacije koje imaju dozvole i uslove za njihov prihvat, lečenje i povratak u prirodu. Ako naiđete na povređenu ili ugroženu divlju životinju, možemo vas uputiti kome da se obratite i kako da joj bezbedno pomognete dok stručna služba ne stigne.

Ako želite da podržite naš rad novčanom donacijom, to nam zaista mnogo znači. Pet Mondo je potpuno samofinansirajuće udruženje i sve troškove hrane, terapija, sterilizacija i veterinarske nege pokrivamo sami, pa nam svaka donacija direktno pomaže da zbrinemo više ugroženih životinja. Brinemo o preko 100 životinja u svojim domovima i troškovi njihovog zbrinjavanja i života nisu mali.

Dinarski račun: 160-504985-67
Devizni račun: 00-540-0002685.1
IBAN: RS35160005400002685154
PayPal: office@petmondo.rs

Novčane donacije se uplaćuju na račun udruženja, a mi sredstva koristimo isključivo za lečenje, negu i oporavak pasa i mačaka o kojima brinemo. Ako želite da donirate, samo nam se javite – poslaćemo vam podatke za uplatu i, ako želite, izveštaj o tome kako je vaša donacija iskorišćena. Vaša podrška čini ogromnu razliku u njihovim životima.

Da – svaka vrsta pomoći nam mnogo znači. Pet Mondo je samofinansirajuće udruženje i sve troškove hrane, peska, terapija i nege za životinje pokrivamo sami, pa su donacije poput hrane, posipa, ćebadi, peškira ili sredstava za čišćenje uvek dobrodošle. Ovakva podrška nam omogućava da brinemo o većem broju životinja i da im obezbedimo sigurnost i udobnost dok ne pronađu svoj dom. Ako želite da donirate, dogovorićemo se oko termina i lokacije preuzimanja.

Da – uvek nam znače ljudi koji žele da pomognu. Pet Mondo je malo, samofinansirajuće udruženje i nas troje brinemo o svim životinjama u svojim kućama, stanovima i vikendicama, pa zbog velikog broja napuštenih životinja često ne možemo sve da postignemo sami. Volonteri su nam dragoceni – možete pomoći u prevozu životinja, odlascima kod veterinara, fotografisanju, objavama, privremenom čuvanju ili drugim aktivnostima koje olakšavaju svakodnevni rad. Ako želite da volontirate, rado ćemo vas upoznati sa mogućnostima i pronaći način da se uključite onako kako vama najviše odgovara.

Da – Pet Mondo želi da uključi privremene staratelje, jer je broj ugroženih životinja na ulici ogroman, a zbog ograničenih resursa nismo u mogućnosti da svima pomognemo odmah. Nas troje iz udruženja trenutno lično zbrinjavamo sve pse i mačke u svojim životnim prostorima, ali naši kapaciteti su ograničeni. Stoga su nam foster domovi izuzetno dragoceni. Privremeni staratelji omogućavaju da spasimo više života, da životinje dobiju negu i socijalizaciju u kućnim uslovima i da brže pronađu stalni dom. Foster sistem još uvek nije dovoljno razvijen u Srbiji, ali verujemo da uz podršku ljudi koji žele da pomognu može da zaživi i postane velika snaga za napuštene životinje. Ako želite da postanete privremeni staratelj, rado ćemo vas upoznati sa procedurom, obavezama i podrškom koju pružamo tokom celog procesa.

Ne, Pet Mondo nema azil. Životinje ne držimo u velikom prihvatilištu, već ih nas troje iz udruženja lično zbrinjavamo u svojim kućama, stanovima i vikendicama. To znači da svaka životinja živi u kućnim uslovima, okružena ljudima, rutinom i pažnjom, što joj pomaže da se oporavi, socijalizuje i pripremi za udomljavanje.
Ovakav način rada omogućava da svaka životinja dobije individualnu brigu, sigurnost i mnogo više kontakta sa ljudima, što udomljavanje čini lakšim i uspešnijim.

Pet Mondo nema azil niti jednu centralnu lokaciju. Nas troje iz udruženja lično zbrinjavamo životinje u svojim kućama, stanovima i vikendicama, pa se životinje nalaze na različitim adresama u zavisnosti od toga ko o njima trenutno brine.
Kada se zainteresujete za konkretnu životinju, dogovaramo tačnu lokaciju upoznavanja i sve detalje oko dolaska.

Broj životinja se stalno menja, jer nove dolaze na zbrinjavanje, a druge odlaze u svoje nove domove. U proseku brinemo o stotinu pasa i mačaka, a sve su smeštene kod nas iz udruženja – u našim kućama, stanovima i vikendicama. Kada se zainteresujete za konkretnu životinju, uvek ćemo vam reći ko je trenutno slobodan za udomljavanje i pomoći da pronađete ljubimca koji vam najviše odgovara.

Naše udruženje nema azil, niti tim na terenu, već nas nekoliko iz udruženja lično zbrinjavamo sve životinje u svojim kućama, stanovima i vikendicama. Stoga uvek moramo da uskladimo obaveze oko brige o životinjama, posla i porodice, pa ponekad nije moguće da dođemo odmah u trenutku kada nas pozovete. Trudimo se da reagujemo što brže, ali prioritet nam je da svaka životinja koju već zbrinjavamo bude bezbedna i zbrinuta pre nego što krenemo na teren. U hitnim situacijama uvek ćemo dati savet šta možete da uradite dok ne stignemo ili dok se ne organizuje pomoć.

Voleli bismo da možemo da pomognemo svakoj životinji, ali Pet Mondo nema azil niti veliki prostor – nas troje iz udruženja lično zbrinjavamo sve pse i mačke u svojim kućama, stanovima i vikendicama. Ograničeni smo kapacitetom i možemo da preuzmemo samo onoliko životinja koliko možemo bezbedno, odgovorno i kvalitetno da zbrinemo. Kada su svi naši prostori popunjeni, preuzimanje novih životinja bi značilo da ugrožavamo one koje već negujemo, što nikada ne radimo. Ipak, uvek ćemo dati savet, pomoći oko objave, povezati vas sa drugim organizacijama ili pronaći privremeno rešenje kad god je to moguće.

Pet Mondo je samofinansirajuće udruženje. Sve troškove hrane, veterinarske nege, terapija, sterilizacija i svakodnevne brige o životinjama pokrivamo sami, iz sopstvenih primanja. Nemamo sponzore, donatore niti bilo kakve redovne prihode.
U situacijama kada je potrebna hitna veterinarska intervencija ili kada se pojavi neočekivan, veći trošak, ponekad nam pomognu ljubitelji životinja – fizička lica koja žele da podrže konkretan slučaj. Naš rad se zasniva na ličnoj posvećenosti, odgovornosti i želji da svakoj životinji pružimo sigurnost i negu koju zaslužuje.