Malena Micika na prečac je osvojila srce zaposlenih u službi obezbeđenja u kompaniji Tarkett d.o.o. u Bačkoj Palanci. Pojavila se niodkuda jedne zimske večeri na glavnoj kapiji. Bila je gladna, žedna i iscrpljena od lutanja. Njenih nepunih sedam kilograma težine nije joj davalo puno nade za uspešno preživljavanje na ulici. Svojim krupnim okicama kao da je molila za pomoć.
Momci iz obezbeđenja možda deluju grubo i strogo, ali imaju dušu široku kao Bačka. Pružili su joj privremeni krov nad glavom i spontano se organizovali da joj obezbede najneophodnije – jedan je doneo ogrlicu, drugi činije za hranu i vodu, treći hranu, a četvrti prostirku da je zaštiti od hladnoće. Uz podršku Nebojše, Gorane i Duleta, mala Micika je prvi put posetila veterinara. Bez obzira što se malo plašila, njeni zaštitnici su bili tu i izdržala je i vakcine i čipovanje i tretmane protiv unutrašnjih i spoljnih parazita. Nedavno je dobila i svoju kućicu. Svoju zahvalnost Micika svakodnevno pokazuje – sa svojim novim prijateljima nekoliko puta dnevno ide u kontrolu objekata i nadzire sve kamione i vozila koja ulaze u kompaniju. Ponosno šeta sa roze povodcem, a ponekad i zalaje – iz zadovoljstva, ne iz preke potrebe. Na proleće, sa lepšim vremenom Miciku čeka kupanje i šišanje, i naravno sterilizacija. Micika ne treba da brine pored toliko zaštitnika – njena budućnost je sada lepša i izvesnija. Ona nema jednog, već najmanje četiri vlasnika koji je vole, hrane i igraju se sa njom.
Primer iz kompanije Tarkett d.o.o. predstavlja pravo osveženje u poređenju sa vestima gde radnici u drugim firmama pucaju na pse-lutalice iz obesti, a pod izgovorom da ti psi mogu da ujedu i povrede nekoga. Nadamo se da u Srbiji ima još firmi u kojima rade ljudi koji vole životinje i pomažu im čista srca.
Related Posts
