Pet Mondo priče

U Srbiji je pojam odgovornog vlasništva još uvek "naučna fantastika"! Panda i Manda su upravo rezultat neodgovornog vlasništva. Dve mrvice, ostavljene su pored puta i prepuštene same sebi jer ljudi ne sterilišu svoje ljubimce. Ipak, Panda i Manda su imale tu sreću da nalete na nas. Ili, mi na njih - kakogod! Zbrinuli smo ih oporavili i udomili! I to u najbolje domove!

One su lepe, one su elegantne, onde su jedinstvene - to su crne mačke! Iako imaju neku posebnu čar, one retko postaju nečiji ljubimci jer se za njih vezuju negativne predrasude i mračna verovanja. Da li one to zaslužuju? Da li to Sima a.k.a. Pufnica zaslužuje? Boja kože ili boja dlake ne opredeljuje karakter ni ljudi, ni životinja. Ipak, crne mačke se teško udomljavaju.

Može li okrutnije - tek rođeni mačići ostavljeni u kesi zakačenoj za kontejner?! Gladni, žedni, promrzli, borili su se za vazduh... Da li je moralo tako da bude? Kada će vlasnici mačaka i drugih ljubimaca početi da brinu o svojim ljubimcima? Ostaviti ih u kesi i verovati da će se uvek neko naći da ih zbrine nije pravi put. Samo mali broj mačića preživi...

Broj napuštenih životinja u Srbiji je ogroman. Mnoge životinje nisu ni čipovane, pa je teško utvrditi konačan broj. Svakodnevno se na ulici ostavljaju ljubimci. Neki se udome, pa opet ostave. Udomljenja su retka i mogu se prebrojati na prste. A, ovo je priča koja vraća veru u ljude i dobrotu. Margarita i Sonja, majka i ćerka, udomile su naše Anu i Tili.

Njena sudbina nije različita od sudbine drugih neželjenih štenaca. Sićušna, svetle dlake, krupnih bademastih očiju, ipak nije bila dovoljno vredna da je ljudi, koji su je bezdušno ostavili, zadrže. Kolone ljudi su prolazile, a mala Divna je strpljivo čekala da dođe neko da je spasi. Taj neko smo bili - MI! Kao i uvek! Zbrinuli smo Divnu, odgajili i udomili kod Jovane!

"Panika! Mačka se upravo maci na trećem spratu! Ne, evo pobeže na četvrti!" U centru Beograda - nadrealne scene. Mačka traži mesto gde da se omaci, a besni stanari je jure da je izbace iz zgrade ili dokrajče zauvek. Telefoni zvone, prenos na Facebook-u ide uživo, ali niko ne reaguje. Došli smo iz drugog kraja grada da sklonimo mamu macu i mačiće.

Kako biste reagovali da ste u mogućnosti da spasite jedan život? Da li biste okrenuli glavu, prekrstili se i ponadali se da će to neko drugi učiniti umesto vas ili biste sve ostavili i krenuli u misiju spašavanja, na put dug 600 km? Ovo je priča o spašavanju i udomljenju! Ovo je priča o tome kako je maleno mače izbeglo sigurnu smrt i dobilo šansu za novi život!

Vrlo retko nam se dešava da udomimo malo starijeg psa, pa čak i kada je taj pas u najboljim godinama života kao što je naša četvorogodišnja Alba. Kada nas zovu potencijalni udomitelji, uglavnom su zainteresovani za rasne pse, ali štence. Psi kao Alba dele sudbinu drugih odraslih pasa koje niko neće i koji su svima višak.

Mrvicinom udomljenju smo se najviše radovali. Ostavljena i odbačena od strane vlasnika, patila je kako samo pas može da pati. Stajala je na prozoru i uporno čekala da se vrate po nju. Ali, taj trenutak nikada nije došao! Mrvica je čekala i konačno dočekala svoj novi dom i vlasnike koji je obožavaju. Zasluženo, nema šta!

Naš Leo je dokaz da i rasni psi često dele sudbinu mešanaca. Spletom okolnosti našao se na ulici, a mi smo ga preuzeli kad je već počelo "da mu gori pod šapicama". Bez obzira što je rasan, Lea niko nije hteo da udomi. A, onda je našao najbolji dom - porodicu u čijem društvu je proslavio svoj peti rođendan.